22/05/2026
22. маја, молитвено Прослављамо Пренос моштију Светог Оца Николаја Чудотворца
Овај Светитељ родио се у граду Патари, у Ликији.
Родитељи његови, Теофан и Нона били су људи знаменити, високородни и богати и чинили су многе милостиње према сиромашнима.
Био је то велики угодник Божији, велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом.
Још као дете дали су га родитељи његови да учи Свето Писмо, те пошто се одликовао природном бистрином ума и руководством Светог Духа, за кратко време стекао је велику мудрост.
Име је добио по свом стрицу Николају, епископу града Патаре. Замонашио се у Манастиру
"Нови Сион" и још за живота народ га прозва Светитељем.
Био је изабран за архиепископа града Мира у Ликији, где је и сахрањен након смрти, 343 године.
Одатле је под најездом муслимана, 1087. године, народ склонио његове Свете мошти у Бари у Италији.
Пренос моштију је извршен по чудесном сновиђењу једног христољубивог, побожног и праведног монаха, коме се јавио Свети Николај и рекао да се његове мошти пренесу у Бари, који је у то време био под Православним Патријархом.
Како је речено тако је учињено. Приликом преноса Светих моштију, десила су се многа чудеса.
Исцелише се болесни, хроми и слепи, глуви и бесомучни.
Та чудеса и чудесна исцељења дешавају се и дан данас!
Зато многи Хришћански ходочасници походе град Бари, где је временом саграђена и Црква у знак захвалности и част његову, и долазе ту из разних крајева света на поклоњење чудесним моштима и кивоту Светитеља Николаја.
При преносу Светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију.
Још се у овај дан спомиње чудо Светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем Србским!
Наиме, како је Светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (видети под 6. децембар).
Године 1087, при грчком цару Алексију Комнену, и при цариградском Патријарху Николи Граматику, би најезда Измаиљћана на грчке покрајине. Почевши од Херсона ови непријатељи Крста Христова покорише Хришћанске земље све до Антиохије и до Јерусалима; притом мачем и огњем опустошише све градове и села и Цркве и Манастире, а што преостаде људи, жена и деце, то одведоше у ропство.
Тада би опустошен и град Мире у Ликијској покрајини (у Малој Азији), у коме почиваху Чесне мошти Светитеља Христовог Николаја.
Тропар, глас 4.
Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче свештеноначлниче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше!
Кондак, глас 3.
Показао си се у граду Миру као вршилац Свете службе, Дветитељу Николаје, јер испунивши Еванђеље Христово, положио си душу своју за народ твој и спасао си невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни благодати Божије.
То пренесење Светих моштију би извршено на овај начин: једном христољубивом, побожном и праведном презвитеру који је живео у граду Бари, јави се ноћу Свети Николај и рече му: Иди и реци грађанима, и свему збору Црквеном, да иду у Ликијски град Мире, узму отуда моје мошти, пренесу их у овај град Бари, и ту положе, јер не могу да боравим тамо, у опустошеном месту.
Ово тако хоће Господ Бог мој.
Отада многи народ одлази тамо на поклоњење Светитељу, и целива његове Свете мошти и кивот.
